Na osnovu Programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031. godine („Službeni glasnik RS”, broj 30/18) i Uredbe o planu smanjenja ambalažnog otpada za period 2025-2029 ("Sl. glasnik RS", br. 21/2025), definisano je da se Republika Srbija postepeno usklađuje sa evropskim modelom upravljanja ambalažnim otpadom, pri čemu je nacionalni depozitni sistem jedno od najefikasnijih rešenja za dostizanje visokih stopa sakupljanja PET ambalaže i aluminijumskih limenki. Program upravljanja otpadom eksplicitno navodi da države mogu koristiti sisteme povraćaja depozita kao mehanizam za povećanje ponovne upotrebe i reciklaže ambalaže.

1.1.    Opis funkcionisanja nacionalnog depozitnog sistema za integrisano prikupljanje ambalažnog otpada u Republici Srbiji

Nacionalni depozitni sistem (Deposit Return System - DRS) predstavlja organizovan i integrisan sistem sakupljanja ambalaže za pića u kojem potrošač prilikom kupovine proizvoda plaća dodatni depozit/kauciju (npr. 10-15 RSD po ambalaži). Nakon konzumacije proizvoda, prazna ambalaža se vraća u prodajni objekat u kome se nalazi instaliran reciklomat automat za povrat ambalaže (Reverse Vending Machine - RVM), a potrošaču se vraća uplaćeni depozit/kaucija.

Opis funkcionisanja nacionalnog depozitnog sistema za integrisano prikupljanje ambalažnog otpada u Republici Srbiji

  • Proizvođač ili uvoznik stavlja na tržište piće u PET boci ili aluminijumskoj limenci.
  • Proizvođač, odnosno uvoznik, trebuje od centralnog servera depozitnog sistema za svaku pojediničnu PET ili aluminijumsku ambalažu jedinstveni nacionalni depozitni identifikator ambalaže (jedinstvena kombinacija brojeva i slova) koji se prikazuje u obliku QR koda.
  • Proizvođač, odnosno uvoznik, pre puštanje artikla/proizvoda mora da na aplikativnom nivou obezbedi informaciju nacionalnom depozitnom sistemu koji je proizvod/artikal proizvod označen tim jedinstvenim nacionalnim depozitnim identifikatorom, npr. Prolom voda 1,5L (EAN: 8600169600022) i sl.
  • Nakon povezivanja jedinstvenog depozitnog identifikatorom sa artiklom, ambalaža sa odštampanim QR kod u kome se nalazi informacija o jedinstvenom nacionalnom depozitnom identifikatoru predstavlja vrednosni vaučer putem koga se vrši refundacija sredstava kada se prazna ambalaža preda za reciklažu
  • Kupac prilikom kupovine proizvoda/artikla u prodavnici plaća cenu proizvoda uvećanu za kauciju/depozit (10-15 RSD po ambalaži).
  • Nakon upotrebe, prazna ambalaža se vraća na mesto sakupljanja.
  • Reciklomat ili operater sistema evidentira ambalažu tako što očita QR kod u kome se nalazi informacija o jedinstvenom nacionalnom depozitnom identifikator i nakon verifikacije i provere vraća depozit kupcu.
  • Sakupljena ambalaža se organizovano transportuje u centre za sortiranje i reciklažu.
  • Reciklirani materijal se koristi kao sekundarna sirovina za proizvodnju nove ambalaže ili drugih proizvoda.

1.2.    Potencijal nacionalnog depozitnog sistema u Srbiji

U donjoj tabeli je data procena tržišta napitaka u Srbiji:

Vrsta ambalaže                  Godišnja količina

PET boce za pića                oko 690 - 720 miliona komada

Aluminijumske limenke      oko 740 - 780 miliona komada

Ukupno:                               oko 1,43 - 1,50 milijardi komada godišnje

Uredba o planu smanjenja ambalažnog otpada ("Sl. glasnik RS", br. 21/2025) predviđa da se za PET boce za napitke dostigne stopa reciklaže od 80% u 2028. godini i 90% u 2029. godini, dok za metalnu ambalažu cilj raste na 54% do 2029. godine.

To znači da bi depozitni sistem trebalo da obezbedi infrastrukturu koja će omogućiti godišnje sakupljanje približno:

  • 620-650 miliona PET boca (pri stopi povrata od 90%)
  • 660-700 miliona aluminijumskih limenki (pri stopi povrata od 90%)
  • ukupno preko 1,3 milijarde jedinica ambalaže godišnje.

Ključni učesnici sistema:

  • Ministarstvo zaštite životne sredine - regulator i nadzor.
  • Operater depozitnog sistema - centralna organizacija koja upravlja sistemom.
  • Proizvođači i uvoznici pića - finansiraju sistem kroz sistem subvencije, pri čemu se sredstva za subvencije obezbeđuju kroz naknade (10-15 RSD po ambalaži).
  • Trgovci - putem reciklomata instaliranih u prodajnim objektima preuzimaju ambalažu od građana.
  • Građani - vraćaju ambalažu i ostvaruju povraćaj depozita.
  • Reciklažna industrija - obrađuje prikupljeni PET i aluminijum.

Očekivani efekti:

  • Stopa povrata ambalaže preko 85-90% (iskustva zemalja EU).
  • Značajno smanjenje otpada u prirodi i na deponijama.
  • Veća dostupnost kvalitetnog PET i aluminijumskog reciklata domaćoj industriji.
  • Lakše ostvarivanje ciljeva reciklaže definisanih nacionalnim propisima.
  • Usklađivanje Srbije sa praksom Evropske unije i ciljevima cirkularne ekonomije.

Za procenu broja lokacija na kojima bi imalo smisla postaviti recikolomate u Srbiji, može se krenuti od strukture maloprodajnog tržišta.

Ukupan broj prodajnih mesta hrane i pića

Prema podacima tržišta maloprodaje i APR-a, Srbija ima približno:

Tip objekta                                                                     Procena

Supermarketi, hipermarketi i diskonti                         2.000 - 2.500

Mini marketi i komšijske prodavnice                          12.000 - 15.000

Benzinske stanice                                                         1.500 - 1.700

Drogerije i objekti sa značajnom prodajom pića       500 - 1.000

Ukupno prodajnih mesta sa hranom i pićem       16.000 - 20.000

Evropska praksa je pokazala da nema ekonomskog smisla postavljati u svaki maloprodajni objekat.

Realan model implementacije

U Evropi se najčešće primenjuje sledeći model:

  • veliki objekti (> 200 - 300 m²) imaju instaliran reciklomat u prodajnom objektu,
  • mali objekti ručno preuzimaju ambalažu ili su izuzeti.

Ukoliko bi Srbija pratila sličan model koji se uobičajeno koristi u EU došli bismo do sledećih zaključaka:

Kategorija                                                                      Broj lokacija

Veliki supermarketi i diskonti                                       2.000 - 2.500

Srednji marketi                                                               1.500 - 2.500

Benzinske stanice na frekventnim lokacijama          500 - 1.000

Ukupno broj potencijalnih reciklomata                 4.000 - 6.000

U konzervativnom scenario gde bi se reciklomati instalirali samo u većim trgovinskim lancima (Maxi, Shop&Go, Lidl, Univerexport, DIS, Mercator / Idea, Aroma, Gomex, Sunce, velike benzinske stanice) broj potrebnih reciklomat uređaja bio bi približno 2.500  3.500 reciklomat uređaja što bi pokrilo oko 70-80% ukupnog prometa pića.

U scenariju pune pokrivenosti, ukoliko se želi postići povrat ambalaže preko 90% (cilj koji imaju Hrvatska, Slovačka, Litvanija i nordijske zemlje), realna procena je:

  • 4.000 - 6.000 lokacija sa reciklomat uređajima
  • dodatnih 8.000 - 12.000 malih objekata koji ambalažu primaju ručno

Procena količine ambalaže po RVM-u

Na osnovu statističkih podataka u Srbiji godišnje nastaje ukupno oko 1,46 milijardi jedinica ambalaže godišnje (oko 700 miliona PET boca i oko 760 miliona aluminijumskih limenki) što implicira:

  • 3.000 reciklomat uređaja obrađivalo prosečno oko 1.330 komada dnevno po uređaju;
  • 5.000 reciklomat uređaja obrađivalo prosečno oko 800 komada dnevno po uređaju

što je potpuno u okviru kapaciteta Avantech recyclo reciklomata.

1.3.    Procena za studiju izvodljivosti

Za implementaciju nacionalnog depozitnog sistema za integrisano prikupljanje ambalažnog otpada u Republici Srbiji bi se slobodno mogle koristiti sledeće referentne vrednosti:

  • Ukupan broj prodajnih mesta hrane i pića: 16.000 - 20.000;
  • Lokacije pogodne za ugradnju reciklomat uređaja: 4.000 - 6.000;
  • Početna faza implementacije: 2.500 - 3.500 reciklomat uređaja
  • Konačna faza implementacije: 5.000 - 6.000 reciklomat uređaja
  • Godišnji obim ambalaže: oko 1,5 milijardi komada
  • Iznos depozita/kaucije po ambalaži: 15 RSD
  • Ciljana stopa povrata u prvih 3 godine od početka implementacije: 50%
  • Ciljana stopa povrata nakon 3 godine od početka implementacije: 90%

Uzimajući u obzir gore navedene referentne vrednosti, finansiranje celokupnog sistema bi se baziralo na činjenici da je uobičajeni povrat depozita/kaucije u prvih 2-3 godine na stopi oko 50% ukupnog iznosa depozita/kaucije na nacionalnom nivou, što implicira da ukoliko depozit/kaucija iznosi 15 RSD po ambalaži ukupni budžet implementacije, bez potrebnih dodatnih budžetskih sredstava, iznosi za period od 3 godine oko 30 milijardi dinara.

Za projekat nacionalnog depozitnog sistema za integrisano prikupljanje ambalažnog otpada u Republici Srbiji, broj od oko 5.000 lokacija sa reciklomat uređajima deluje kao najrealnija dugoročna pretpostavka. Ukoliko je okvirna cena jednog reciklomat uređaja iznosi oko 3.5 miliona dinara bez uračunatog PDV-a, realni trošak nabavke svih 5.000 reciklomat uređaja bi bio 17,5 milijardi dinara, tako da za potrebe razvoja aplikativnog rešenja i obuke u prvih 3 godine preostaje 12,5 milijardi dinara.

S obzirom da ciljana stopa povrata ambalaže nikada neće preći 90% to implicira da minimum 10% prikupljenih sredstava za depozit/kaucije može da se koristi za održavanje nacionalnog depozitnog sistema za integrisano prikupljanje ambalažnog otpada u Republici Srbiji što iznosi 2,25 milijarde dinara bez uračunatog PDV-a i od toga je gruba procena da bi se za održavanje reciklomat koristilo 1,75 milijardi dinara (10% od nabavne vrednosti) i 500 miliona dinara za održavanje aplikativnog rešenja.